На данашњи дан пре 171 године, преминуо је Петар II Петровић Његош

Ивана Томова Петровћ, ипак остаће упамћена широм Црне Горе по њеним ријечима на сахрани свога сина. До дана данашњег те ријечи спадају у најљепше и најпотресније икада изговорене у надгробном говору.

,,Браћо Његуши, соколови црногорски, није вам то лијепо што чините, што плачете и кукате за мојим сином, а вашим владиком. Нијесам га родила нити за плакање нити за кукање, већ сам га родила о добру имена нашег и српског. Престаните са плачем, јер ја, његова мајка, плач не могу слушати. Ја сам била и данас сам најсрећнија мајка кад ми је Бог даривао тебе, мој вазда најљепши сине. Био си ми ти, сине, најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом. За ваистину божју, ја, твоја мајка, за тобом нећу никад заплакати, јер кад бих то чинила, ја не би била твоја права мајка. Требају да плачу мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти, сине, материнска рана, просто ти материнско млијеко. Слава Богу који те тако младог и лијепог узео. Бар ће он, најдражи сине мој, имати од тебе што да види“.